Четрнаестог дана од пролећне равнодневнице, 4914. године од настанка света, Срби су разапели божијег сина Ристу.
Ристин земаљски отац, због таштине је жртвовао свог сина и то баш на његов 33-ћи рођендан.
Тог дана на брду Виник код Нисе, окупио се велики број србског живља.
Скупили су се да посматрају и да дају подршку оцу – Јакобу праведном бараби.
Са Ристине десне стране био је разапет Симон Церјанец, Јованов најбољи ученик, а са леве стране је разапет Драгонај, Ристин најбољи пријатељ и чувар Реда Змаја.
У поподневним часовима је почело да грми и земља да се тресе. Почела је да пада киша и да севају муње.
То је био тренутак када су се на небу сукобиле две планете : Венера и Марс.
Марс је тада превео Венеру у данашњу кружну орбиту.
Тог тренутка је земљина оса ушла у Сазвежђе Рибе.
Тог дана су Срби издали божијег сина Ристу.
Још већа издаја србског народа се десила пре 150 година, када је србски народ дозволио да се избрише Ристино име и да се замени са измишљеним јеврејином, чивутом, цинцарем – Исусом.
Задржали су Срби у свом сећању право име божијег сина у здравицама, јер кажу ХРИСТОС.
Сам Ствараоц је сада на Земљи, у Србији и Србин је.
Да ли ће Срби и њега да издају?
У ИМЕ ОЦА И МАЈКЕ И СИНА
СЛОБОДАН
