Ovo je priča istinita i namenjena je svima,i vernicima i nevernicima...
Uoči drugog rata protiv Srbije,narod je slavio i pridržavao se običaja predaka,kao i danas.
Nosio je slavski kolač u cekvu i plaćao popovima da se kolač preseče.
Crkvenjaci su vodili beleške o tome ko je platio i koliko,a ko nije...
Elem,pošalje otac svoga sina da odnese kolač u crkvu,da pop obavi seču kolača,i da mu novac da to plati...
Dečak ode do crkve i videći šta pop radi odluči da on sam preseče kolač i zalije ga vinom,a da novac iskoristi za kupovinu knjiga i pribora za školu.
Tako i uradi,i odnese kolač kući...Slava bi i prođe...
Posle nekoliko dana pop je sa crkvenjakom obilazio parohijane i tako navrati i do kuće Petrovića...
Nazvavši Boga,upita pop:"Petrovići,vi niste slavili ove godine?"
"Kako nismo?" - iznenadi se otac.
"Pa niste doneli kolač u crkvu" - veli pop.
Ocu je sve bilo jasno.
Najurio je sina od kuće i do dana današnjeg se nisu videli.
Šta je poenta priče?
Sin koga je otac najurio od kuće je inkarnacija najvećeg sveca,u koga se crkva kune da je postavio temlje crkve - PETAR.
ŽALOSNA ISTINA.
