субота, 23. јануар 2010.

MONADE

Najstarija religija je - džainizam.U džainističkim tekstovima ,spominju se atomske monade,klice života.One ispunjavaju ceo svet , a trajanje imOn je neodređeno.Monade se, kao termin,prvi put susreću u Pitagorinoj teoriji brojeva i njima se,kao suštinama,objašnjava svet.Osnovni su elementi i izvor svih stvari.
Sholastici platonovci XII veka monadom su nazivali Boga,kao jedino biće koje je apsolutno prosto.
Đordano Bruno shvata monadu (monas) kao supstanciju stvari,kao nedeljive najmanje atome - od kojih ja svaki za sebe svet u malom.On kaže da je i najviše monada monade (monas monadum),kao i najniža,uvek samo supstancija stvari,nedeljiva supstancija stvari.Franc Mekurijus van Helmont (1618-1699) piše o monadama kao o atomima iz kojih se sastoji sve telesno i sve duhovno.Telesno,niži stepen na koji padaju,a duhovno viši stepen od kojeg se uzdižu.Lajbnic je monade odredio kao istinske atome prirode i elemente stvari - neprobojne za spoljašnji svet.One se međusobno razlikuju time što svaka sa svog stanovišta,drugačije odražava svet u njegovoj celini i neprekidno su žarište želje i opažanja.On u svojoj knjizi "Monadologiji",kaže:"Monada ne bi mogla početi niti završiti drugačije,nego odjednom i to - početi stvaranjem,a završiti unuštenjem".Za njega je duša svest i želja.Duša je ona monada čija je svest razgovetna i praćena pamćenjem.
Dekart kaže "kada supstanciju poimamo,poimamo samo jednu stvar koja postoji,tako da joj je potrebna ona sama,pa da postoji".
Najstariji sumersko-vavilonski ep Gilgameš,nagoveštava nam klicu života,monadu - Gilgameš (razum),Enkidu (nagon).
Gilgameš savladava Enkidua,ali ga ne ubija,jer bi time ubio osnovicu - matricu na koju je nanesen.
Svako nosi u sebi svog Gilgameša i Enkidua.Ep nam govori da je Gilgameš uspeo da drži pod kontrolom nagon svojim razumom.
Sokrat je govorio: "Nadvladati samog sebe,to je najteže".
Sve religije proizlaze jedna iz druge i smisao im je s porukom,svuda ista.
Ko ima oči videće,ko ima uši čuće.