Zakoni koji vladaju izmenom vibracija od njihovog prvobitnog pravca, bili su znani starim naukama. U toj formuli, period u kome su vibracije udvostručene, bio je podeljen u osam ne jednakih koraka. Osmi korak ponavlja prvi - s udvostručenim brojem vibracija. Formula kosmičkog zakona, kog su razradile stare škole je – sedmo-tonska muzička skala. Ako u potpunosti shvatimo zakon oktava, dobićemo sasvim novo objašnjenje celog života i razvoja fenomena - na svim planovima Univerzuma. Vibracije svetla, toplote, zvuka, hemiske i magnetske, takođe, nose u sebi isti zakon. Ovaj zakon objašnjava zbog čega ne postoje - prave linije u prirodi. Šta se zapravo dešava u trenutku usporavanja vibracija? To je skretanje vibracija između – „mi i fa“, gde je polu stepen u skali. Tada, linija počinje da menja pravac. Sledeća oktava daje još jače skretanje na – „si i do“ (drugi polustepen u skali). Ovakvo razvijanje sila dovodi do toga, da poslednji okret može dati krug i nastaviti suprotno od izvornog. U ovom zakonu je zapravo razvoj nas samih. Usponi i padovi se dešavaju sve vreme i oni su neizbežni kosmički uslovi - bilo kakvog poduhvata. Tok vasione je ostvaren degradacijom nepromenjljivog i, možda zbog ovakve postavke, nailazimo u religijama na učenje - o čovekovom padu. Gotovo sam sigurna da ovakvu postavku sedmotonske skale nalazimo i u Bibliji kao: sedam dana stvaranja sveta.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2, 1 i 2;
„Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova“.
„I svrši Bog do sedmog dana dijela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja učini;“.
Usponi i padovi, to talasasto njihanje raspoloženja, misli i osećanja su period razvoja sila između „intervala“ u oktavama. Ako se oslobodimo negativnog i potisnemo težnju ka dualitetu (negativno, pozitivno), uklonićemo interval i učinićemo da se smiri nemir, prostor i vreme. Nastala promena vratiće se natrag u čisto biće. Unutrašnji rast i promena bića, u potpunosti zavise od rada - koji čovek mora sam izvršiti. Moramo znati i to, da stepen svesnosti odgovara gustini i brzini vibracija. Što je materija gušća, manje je svesna, manje inteligentna, jer su vibracije ređe i usporene. Što je materija ređa, vibracije su gušće, imaju veću brzinu i materija je svesnija - inteligentnija. Hegel vidi da subjekt i objekt pretstavljaju uslov za konkretan svet, jer se teza – antiteza i sinteza, nastavljaju u večnom kružnom procesu. Svet postojanja je prekid u biću, a negativni princip odsjaj realnosti. Ovakvo usmerenje Univerzuma, može se u potpunosti odnositi na čovekovo biće. Nauka nas upućuje na vibracije u nama. O tome govori i Biblija, gde se kaže - da smo stvoreni po obličju Božijem. A to znači da čovek biće funkcioniše kao Apsolut.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 1, 26 i 27;
„Potom reče Bog: da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele Zemlje i od svijeh životinja što se miču po Zemlji“.
„I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božijem stvori ga; muško i šensko stvori ih“.
Velika kosmička oktava do nas dolazi u obliku ZRAKA STVARANJA. Zrak počinje s Apsolutom. On je sve, što poseduje jedinstvo, potpunu volju, potpunu svest. Stvara svetove u samom sebi i, na taj način, započinje silaznu oktavu svetova. Svetovi koje Apsolut stvara u samom sebi su nota „si“. „Interval“ između „do i si“ u ovom slućaju je ispunjen voljom Apsoluta (prvi inpuls, ili prvi dan u Bibliji)). Proces stvaranja se dalje razvija silom izvornog impulsa i „dodatnog stresa“. „Si“ prelazi u „la“, koje je za nas, naš svet zvezda – Mlečni put ili drugi biblijski dan. „La“ prelazi u „sol“ – solarni sistem, ili treći biblijski dan, gde se kaže:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 1, 13 i 14;
„I bi veče i bi jutro, dan treći“.
„Potom reče Bog: neka bude videlo na svodu nebeskom, da deli dan i noć, da budu znaci vremena i danima i godinama“.
„ i stvori Bog dva videla velika: vidjelo veče da upravlja danom i vidjelo manje da upravlja noću i zvezde“.
„Sol“ prelazi u „fa“ – planeterni sistem. I tu, između celokupmog planeternog sveta i naše Zemlje dešava se „INTERVAL“ – „fa, mi“. Da bi se ispunio „Interval“ u ovoj tačci Zraka Stvaranja, stvoren je – ORGANSKI ŽIVOT na Zemlji. „Fa“, koji predstavlja planetarni sistem i „INTERVAL“, u kom je stvoren – ORGANSKI ŽIVOT, u Bibliji je dat kao dan četvrti, peti i šesti, a to su note: fa, mi, re.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 1, 19 i 20 i 23 i 24 i 27 i 31;
„I bi veče i bi jutro dan četvrti“.
„Po tom reče Bog: neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski“.
„I bi veče i bi jutro, dan peti“.
„Po tom reče Bog neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zvjeri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako“.
„I stvori Bog čoveka po obličju svome, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih;“.
„Tad pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro biješe veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti“.
Sve dotle dok preovlađuje prvobitna nedovoljnost u prevazilaženju negativnog principa, stvari su osuđene da postoje u svetu prostora, vremena i uzroka. Smenjivanja, stvaranja i propadanja, neprekidno obnavljanje vasionskih evolucija, sve to predstavlja taj osnovni nedostatak u kojem se temelji naš svet. Spavanje, buđenje živih bića i biljaka, tj. 24. sata, dana i noći, čine „dah organskog života na Zemlji“.
Naše znanje počinje zapravo učenjem o Kosmosu. Kosmos koji mi poznajemo je sistem odnosa. Što više saznajemo, to ćemo bolje razumeti poredak prirode i sopstvenu snagu ili svoju moć. Ako su moja istraživanja tačna, da su Venera i Pluton bile komete, koje su se postepeno transformisale u planete, onda je Hegelova doktorska disertacija, da ne može biti više od sedam planeta - tačna. Kosmički zakon sedmtonske – skale, još više potvrđuje ovu tezu. Dr Edvin Frost, astronom, piše:
„Nema nikakvog dokaza da svemir deluje automatski ili da negde u sebi krije silu da proglašava zakone po kojima se upravlja. Obična materija ne može biti obdarena takvom sposobnošću. Svemir nije slučajna aglomeracija nasumice nastalih tela koja se kreću bez sistema i reda. Svemir je delo svemoćnog!“. Konfučije je rekao: Velika muzika ima ista načela harmonije kao i Svemir.
