БОЈ НА КОСОВУ, МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ

Бој на Косову се одиграо 15.јуна 6144. године од задњег настанка света. Пошто су уништени сви записи о том боју, он је постао легенда... али... Кажу да је деспот Стефан Лазаревић записао на стубу (који је уништен) да се одиграо 6897. године од настанка света. И то је лаж коју су нам подметнули као и све о косовском боју. Шта је истина? Огромно царство, каква је била Србија у време последњег правог србског владара Душана, почела је након његовог убиства (отровали су га попови зато што је спојио световну и духовну власт ). Разноразни потомци у годинама после његове смрти су почели да се боре за власт. Издвојиле су се две линије љиљани и божури. Иза обе линије је стајала и црква. Линија љиљана предвођена Твртком и линија божура предвођена Лазаром. Запад против истока. Србин против Србина. Ко је победио у тој борби? Срби су изгубили. Срби су победили. Лажни историчари су нам сервирали брдо измишљеног материјала, а црква је ћутала, јер је и она ту профитирала. Победила је линија божура – линија Лазара. Та битка добијена на ратном пољу, изгубљена је за преговарачким столовима, где су учествовале новоформиране државе и новоформиране вере и религије. Новоформиране државе: Италија, Немачка, Енглеска, уз свесрдну помоћ римокатоличке цркве, језуита, темплара и разних других хоштаплера, су подржали линију љиљана и основали нову веру – ислам и нову нацију – Турке. Није им одговарало да наследници најјачег светског царства поново буду јаки. Почели су тада да затиру Србе и србство. Почели су да измишљају и да фалсификују. Прво су подметнули лаж да је Немањин отац био Завида, а не деспот Деса. Због наследног права. Измислили су неке попове Ћирила и Методија, који су наводно описмењавали србски народ, а зна се да је колевка цивилизације Србија. Зна се да је СРБСКА СЛОВАРИЦА БОЖИЈЕ ПИСМО и да је комплетна цивилизација настала на овим просторима. Отишли су у својим лажима још и даље. Избрисали су Србе из Светог писма. То се све дешавало након пада Смедерева, 6204 ( 1294 ). године. У том периоду је ојачала еснафска заједница – трговци ( цинцари, ћивути ) и од еснафа су створили нацију и народ – јевреје, то су они имућнији, а они сиромашни су – цигани. Капитал се налазио у њиховим рукама и могли су да раде буквално шта су хтели и шта њима одговара. Тако су Сама и Саму назвали Адамом и Евом. Нина Белова – Нојем, а његову жену Световиду – Семирамидом. Серба Макеридова су назвали – Мојсијем, а његову сестру Сербону – Маријом. Ристу Крст су назвали Исусом Христосом, његову мајку Мару Ресавкињу, девом Маријом. Радана, брата близанца су назвали Тома. Мару из Багдале – Марија Магдалена. Ристиног најбољег пријатеља и чувара Реда Змаја, Драгонаја су назвали Јуда Искариотски. Сакрили су да је Јакоб праведни бараба, био отац Јовану Крститељу, Ристи и Радану, а да је његова и кћерка Тамара рођена из његове везе са снајом, Маром из Багдале. Људи су поткупљиви и цинцари су то умели да искористе. Поткупили су историчаре и политичаре, као и цркву. Цркви је све то одговарало јер су могли да измишљају митове и да стварају легенде и да на тај начин уздижу и себе и да прикажу своје постојање. СПЦ није постојала до пре стотинак година. Она је силом наметнута србском народу, који је био задржао своју традицију и обичаје. Зато је СПЦ ћутала. То је лажна црква са лажним свештенством. Морали су да сервирају лажи јер су на лажима могли да опстану. Народ се буди и почиње да поставља логична питања. Много што-шта народу смета у шупљој историји и у празним речима и (не)делима свештенства. Истина се појавила и показала своје лице. Све је то доста болно, али истина и не може да буде безболна.