ПУТОВАЊЕ

Астрално тело (аура - дух) прима из невидљивог и видљивог универзума и прослеђује нашим чулима, којих има пет:
чуло вида
чуло слуха
чуло додира
чуло мириса и
чуло укуса.
Дух,као партиција душе (композиције), може да се повеже у четвртој димензији са другим партицијама своје душе и да прима обавештења.
Душа је вибрирајуће енергетско поље.Свака душа има своју одређену фрекфенцију вибрације.
Дух (астрал) као саставни део душе (вибрационог поља),има фрекфенцију тренутног записа материје у којој се налази.
Свака душа има свој вибрациони код,који се налази и у вибрационом коду духа(астрала),тако да не може да дође до мешања,као што многи неупућени објашњавају могућност промене у материјалном свету(биљке,животиње,мушко-женско).
У зависности од нивоа свести,или степена,на који се налази разум и ум,бележе се у свесном или несвесном делу људског мозга.
Код оних чија је свест уздигнутија то се манифестује у сну или на јави.
Наших пет чула су програмирана за живот у трећој димензији и зато се ум бори против ствари које нису материјализоване.
Код неких је природан дар а код неких је све увежбано за такозвано астрално путовање.
Такве људе,пошто су ишли испред свог времена,су називали пророцима,врачима,чудацима,
јер никада нису били схваћени од људи у свом времену.
Тек након окончања њиховог живота у трећој димензији,бивају проглашени за свеце,велике научнике,пророке...
„»Ум Едгара Кејсија«, рекао је Кетчум сумњичавој бостонској лијечничкој скупини, »пријемчив је на сугестију, као и сваки други подсвјесни ум, али осим тога он има моћ тумачења онога што прима од несвјесног ума других људи. Подсвјесни ум ништа не заборавља.
Свјесни ум прима дојам извана и све мисли преноси у подсвијест, гдје оне остају чак и у случају уништења свијести.« Много прије него је хуманист Јунг изнио своју замисао о колективном несвјесном, Кејси је очигледно проводио оно што је Јунг само устврдио. »Кејсијева је подсвијест«, тумачио је Кетчум, »у изравној комуникацији са свима
осталим подсвјесним умовима, и у стању је својим објективним умом тумачити и приопћавати другима дојмове које је примио од других објективних умова, тако прикупљајући свеукупно знање које посједују бесконачни милијуни осталих подсвјесних умова.«“
Заборављају једну битну ствар,да душа не може да прими информацију ако у неком од својих живота није била у додиру са другом душом или са душама из окружења дотичне душе.
Да се све налази у нашем подсвесном,записано у нашој души,и да све болести проистичу из људског ума установио је и Кејси,а и многи други :
„Ономе који одлучи истраживати његово дјело, у Кејсију ће препознати не само исцјелитеља, него и савјетника и филозофа. Много прије свога времена био је свјестан да највећи дио тјелесних болести израста из ума,из осјећајних разочарења, мржње, бијеса. Једној је жени савјетовао да се прочисти и тјелесно и ментално. »Одржавајте дух у позитивном ставу.
У сваком појединцу препознајте оно што пружа наду, што може помоћи.
Не тражите туђе погрешке, него откријте њихове врлине, и тиме ће се те врлине увећати. Јер ми постајемо оно о чему размишљамо.« Једној другој жени, коју су мучиле кроничне прехладе, рекао је: »Умјесто да осјећате мржњу, ви љубите; умјесто да пригушено дишете, дишите снажно.« И дјеловало је. Годинама се није разбољела од прехладе – данас је ведрог расположења, а пут јој је ружичаста као у младе дјевојке, иако је већ зашла у шездесете.
Исту је филозофију примјењивао на народе, наглашавајући да су и они,као и људска тијела, у завади сами са собом, и да се хране љубомором,злом и мржњом.“
То доказује да ми све носимо или у личном или колективном запису и да смо сами креатори свега што нам се дешава,да свако носи свој крст за нешто што је урадио у неком од својих предходних живота.
Људски ум који материјалистички размишља увек тражи доказе за неке ствари,тако да се увек поставља неизбежно питање : Зашто се тај који има моћ предвиђања и сам не обогати?
„Иронија је у томе што су се други обогатили на темељу његових исказа о кретању на бурзи; други су пронашли нафту, ондје гдје је он рекао да ће је бити, а трећи су, колико се зна, побјеђивали на коњским утркама. Али сам Цаyце никада није остварио никакву добит. Можда се одговор крије у самим његовим читањима, која непрестано наглашавају да их се не треба користити за материјални добитак. Чинило се да не добива нитко од оних којима је добит била главни покретач. Један је бурзовни мешетар изгубио своје богатство које је добио уз Кејсијеву помоћ, кад је упорно играо на бурзи, што се противило Кејсијевом савјету;мушкарац који је добио на коњским утркама, завршио је у затвору због тога што је злоупотребљавао Кејсијев дар. Кејсије је пак био натприродно точан, предвидјевши слом бурзе 1929. године готово на дан,говорећи како у Флориди, у округу Даде, има нафте кад су сви размишљали само о наранчама и грејпу, а уједно је точно означио завршетак депресије. Разматрајући свој властити рад, Кејси је осјећао да је наглашавање материјалистичких питања негативна сила, која уништава од Бога поклоњен смисао тога рада.“
Кејси је био окренут Богу и веровао је у Бога,јер само права вера може да донесе спас :
„Без обзира на то, успркос свим овим сјенкама будућих смрти и разарања, Кејсијева је порука порука наде и вјере: »Знај и спознај да је Земља Господинова, са свим својим превратима и раздорима, са свом својом мржњом и љубомором, са свим својим политичким и господарским поремећајима. А Његови путеви нису с ову страну спознаје. Живећи их у малим стварима, из дана у дан, нека ти припадне та сигурност у самога себе, та сигурност у Њега. Јер Његова обећања бијаху и јесу поуздана. 'Нека ти срце не буде узнемирено - у Бога вјерујте.' Вјерујте исто тако и у Криста, који је рекао:
'Ако ме волите, одржат ћете моје заповиједи, па ћемо ја и Отац доћи и пребивати с вама из дана у дан'.«“
У Библији су записане многе истине,које су људи и свештенство погрешно протумачили и махом су усвајали многе лажи као и лажна Јеванђеља,која носе само делић оних приповедања
и Исусових учења,јер црква је склонила Томино Јеванђеље које носи истину о Исусовом учењу и о томе како треба народ да се духовно уздигне.
Из мог сазнања и спознаје, Отац је већ на Земљи,а син – Исус је остао ван материјалног,да би могао све да надгледа.
Долази дан и време када ће се Исусове речи обистинити и ОН ће седети са десне стране Оцу.
Многи мисле да им Бог не услишава жеље,а нису свесни да њихове жеље нису реалне,да су много материјалне,и онда престају да верују у Бога.
Бог испуњава све оно што им је неопходно за живот,али људи траже и оно што им није потребно да би живели:
„Госпођа Кејси у очекивању је проматрала Едгарове усне кад су се почеле помицати: »Живи ближе Њему, који поклања сва добра и савршене дарове, и тражи и добит ћеш; куцај и отворит ће ти се. Дај и четвероструко ће ти се вратити. Никада се није догодило да оно најнужније недостаје,нити ће се то икада догодити, све док прије свега и највише од свега приања уз Господинове ријечи.«“
Људи у својој заблуди и острашћености нису свесни да су и саме њихове жеље веће од њихових могућности и увек себе пореде са другима,уместо да се пореде са собом.
Ту долази до диспропорције и незадовољства,ту се јавља срџба,бес,љубомора,који уништавају њихову душу.
Многи имају и погрешну дефиницију да је човек велико дете и да као такав може да буде спашен.
То да су многи људи деца они подводе на људско плакање на туђем рамену и неозбиљно понашање.То су енергетски вампири,који сами себе сажаљевају а вама намећу одговорност и грижу савести за сопствено страдање.
Права дефиниција дечјег понашања људи је : да не мисле на материјално и да не постоји страх од било чега у њима,да имају ону дечју - бескрајну љубав према свима.
Многи погрешно изједначавају свест са свесним и несвест са подсвесним.
Свест и несвест су у души,а свесно и подсвесно су у људском мозгу.
На принципу дуализма је саграђен читав универзум видљив и невидљив.
У свесном и подсвесном је све оно што припада материјалном свету и што забележе наша чула,а у свесном и несвесном се дешава сублимација свега видљивог и невидљивог и само подизањем свести можемо да схватимо и видимо и видљиво и невидљиво,материјално и нематеријално.
Чак многи који су се бавили метафизиком су измешали разне појмове јер нису могли да их објасне и онда су их погрешно терминисали: свест и свесно,несвест и несвесно(подсвест).
Увек се јављала дилема код Кејсија,као и код свих оних,који су били на правом – Божијем – путу:
„У томе и јест увијек била потешкоћа, како остати духован док се покушава носити са свијетом материјалности.“
Преваранти су били људи без скрупула и све су заснивали на материјалној добити,тако да они нису никада никога ни излечили.
Побољшања која су се дешавала код људи,након одласка код преваранта,су се дешавала искључиво због веровања у излечење.
Због тога су људи и несвесно својим причама о побољшању давали невиђени значај преварантима,док се код свих њих после извесног времена стање погоршавало.