уторак, 20. јул 2010.

РАМЕ ЗА ПЛАКАЊЕ

Написах нешто слично,али да вас подсетим...
Када се жалите и тражите раме за плакање,да ли сте помислили да сте егоиста,да друге оптерећујете својим проблемима,да ти исти који су вам дали раме за плакање имају своје проблеме,али су исувише културни да би вам рекли - престаните да кукумавчите већ решавајте проблем,а не да ми крадете време...
Не нисте никада размишљали о томе,јер сте егоиста,а онда друге називате егоистима и упирете прст у њега,да вам је он крив,да је овакав и онакав...
Ставите тај прст на чело и размислите...
Кукњавом се ништа не постиже,већ акцијом.
Да ли сте размислили да има много тежих ситуација од ваше?
Нисте јер вас интересујете само ви...
Ви очекујете да сте само ви у праву,да је ваш проблем највећи,да...
Заборавили сте да свако носи свој крст,и да је свакоме његов крст најтежи!
Нико ваш крст не може да понесе до вас самих...
Зато га носите са поносом,јер он је ваш,а не мој!
Ја мој носим са поносом!
Ја се вама не жалим,не тражим раме за плакање,не упирем прстом у вас...
Мој прст је уперен у сваку лаж!
Може да вам се не допада моје писање,не морате да читате, а још мање да коментаришете,јер то што пишем то је моје виђење и схватање,а не ваше!
Бог нека је са вама!